Једна од ствари које треба учинити да убрзате било који рачунар јесте да увек задржите мало слободног простора и ослободите га, уколико је близу исцрпљености. Могло би се запитати зашто рачунар, па чак и паметни телефон, успорава све своје операције када има пуну меморију диска и брзо се враћа кад се ослободи или испразни.
Чини се чудним, али на крају се диск понаша готово као РАМ, испарљива меморија, она која задржава податке само док се рачунар не искључи.
Зато је важно имати пуно слободног простора на диску да бисте рачунару одржали брзим и перформансама "> Ослободите простор на диску на 8 начина
У стварности брзина рачунара не зависи директно од слободног простора на диску већ од комбинације фактора који такође имају везе са коришћењем меморије тврдог диска или ССД уређаја.
Недостатак слободног простора стога није директан узрок спорог рада рачунара и иако је лако рећи да што има више слободног простора, бржи је рачунар.
Брзина рачунара је прилично везана за друге узроке као што су, на пример:
- Фрагментација датотеке
Фрагментација датотеке је проблем који је наглашен недостатком слободног простора.
Шансе да се датотека фрагментира, то јест подељена на различите секторе диска, нису повезане са количином слободног простора, већ са величином највећег слободног блока.
95% пун диск са свим слободним простором у једном непрекидном блоку неће дати могућност да фрагментира следећу нову датотеку која ће бити написана.
Диск који је пун само 5%, али са подацима равномерно распоређеним на диску, има врло велику вероватноћу фрагментирања следећих написаних датотека.
Очито је, међутим, што је мање слободног простора, то је вероватније да нема међусобних блокова довољно великих да садрже нове податке, а да их не морате фрагментирати.
Фрагментација је сигурно проблем када су фрагментиране датотеке системске и кеш датотеке најчешће коришћених програма.
Из тог разлога, Мицрософт је аутоматизовао поступак дефрагментације почевши од Виндовс 7, како би избегао проблеме овог типа.
ПРОЧИТАЈТЕ ТРЕБА: Шта значи фрагментација и колико је корисна дефрагментација?
Ово се не односи на нове ССД дискове где проблем фрагментације не постоји и, самим тим, знатно бржи од традиционалних тврдих дискова (за више детаља погледајте разлику између ССД и тврдог диска).
- Индексирање датотека
Индексирање датотека и њихова претрага више нису спори ако је диск пун, већ само ако су индексирани подаци много и више и бројнији.
- Број инсталираних програма
Што је више програма инсталирано, то се рачунар успорава ако се неки од њих покрене аутоматски.
Чињеница да се диск напуни јер је инсталирано више програма не утиче на перформансе рачунара.
ПРОЧИТАЈТЕ ТРЕБА: Узроци и решења спорог рачунара
Стога размислите да ако имате спор рачунар, са инсталираним многим програмима и многим датотекама, чак и клонирањем диска на већи и пространији, нећете побољшати перформансе.
Исти софтвер који се користи и исти степен фрагментације такође ће бити присутни на новом тврдом диску, чак и ако на њему има пуно слободног простора.
Рекавши то, још увек се може запитати колико простора би било прикладно оставити празан на чврстом диску .
Иако, као што је споменуто, недостатак слободног простора није директна последица спорог рачунара, ипак је препоручљиво оставити га мало празног.
У међувремену, зато што програми за дефрагментацију, интерни алат Виндовс-а, захтевају минималну количину слободног простора да би радили (у Виндовс-у је то око 15 процената).
Остављање простора је корисно и за остале функције оперативног система, на пример, да постоји датотека за позивање са променљивим димензијама, што надокнађује недостатак меморије.
У стварности тада датотека за позивање (када је РАМ-а рачунара мала, мања од 2 или 3 ГБ) захтева да се не фрагментира, иначе радње постају врло споро и, према томе, морају се поправити.
Погледајте водич за подешавање странице за позивање у оперативном систему Виндовс.
Још један разлог за задржавање слободног простора је употреба режима хибернације, динамички растућа кеш претраживача, кеш осталих тешких програма попут Пхотосхопа.
Ствар је другачија за солидна меморија (она на таблетима и паметним телефонима) и ССД дискове који не трпе проблем фрагментације, али им је потребно мало слободног простора за рад.
То је зато што ће, ако има мало слободног простора, рачунар завршити са писањем нових података увек на истом месту и пошто се ССД чврста меморија погоршава када има превише записа, то треба избећи.
Из тог разлога, такозвана Овер-Провисионинг постављена је на неким ССД- овима (не увек), нераздељеном простору који корисник не може додирнути и остаје празан.
Закључно, и за ССД-ове и за хард дискове мој савет је да задржите најмање 20-25% слободног простора у сваком тренутку .
